Након Указа о устројству Државног Совјета 1840, којим је одлучено да се оснује и организује поштанска служба у Србији, није било никавих нових закона о поштама све до 1843. године. Средином јануара 1843. направљена је комисија у саставу: Стеван Стојановић, Илија Гарашанин, Јеврем Ненадовић и Урош Боришевић. Она је поднела Совјету извештај 6. априла 1843. године о регулацији поште и захтев за нови поштански закон који је кнез Александар Карађорђевић потписао 15. октобра 1843. године.

На основу овог закона постојале су четири главне поштанске линије:

• Београд – Гроцка – Пожаревац – Крушевица (Кучево) – Милановац (Доњи) – Брза Паланка – Неготин до Радујевца
• Београд – Гроцка – Колари – Паланка (Смедеревска) – Баточина – Јагодина – Ћуприја – Параћин – Шупељак (Јовановац) до Алексинца
• Београд – Гроцка – Колари – Паланка (Смедеревска) – Баточина – Крагујевац – Брусница – Чачак – Пожега – Ужице до Мокре горе
• Београд – Палеж (Обреновац) – Шабац до Лознице