Овај чланак о општинским поштама у Краљевини Србији бави се њиховим првим, веома ограниченим и помало неспретним корацима. Заснован је на раду Тривуна Теслића, оскудним подацима из публикација Еугена Дерока и Војислава Мићовића (према збирци Синише Остојића), службеним објавама у “Српским новинама” и филателистичком материјалу из збирке Николе Љубичића коју ми је он љубазно ставио на увид и сагласио се са њиховим коришћењем.
Мада је већ Законом о поштама из 1866. била препозната потреба за општинским поштама и утврђена могућност њиховог отварања, први кораци у том правцу учињени су тек 21. априла 1882, када су у “Српским новинама” објављени Распис свим начелствима и Правила о општинским поштама министра Гарашанина Обр. 1552 од 16. априла 1882.
Тај први корак био је релативно стидљив. Општинске поште нису биле утврђене као обавезан систем, већ је почивао на добровољности. Наиме, Расписом је општинама остављено да саме одлуче да ли желе да их уведу и да се општински судови Министарству унутрашњих дела изјасне:
- Да ли пристају да рукују овим поштама у складу са Правилима о општинским поштама, која су општинама достављена уз Распис, и
- Да ли пристају да “из своје касе плате” набавку неопходне опреме, чију је вредност Министарство проценило на око 100 динара.
Министар унутрашњих дела је у Распису за успостављање општинских пошта поставио и додатно ограничење: “за сад, према нашим приликама и материјалним средстваима, могу се отварати одмах ове поште код оних општина које дуж (линије) пута поштанског леже”.
Да ли због услова да се налазе на већ постојећем поштанском путу, процене да им поште нису потребне, или оклевања да се прихвате нова обавеза и нови издаци, тек одзив на Распис је био слаб – према Теслићу одазвало се само 12 општина/општинских судова, те је прво решење о отварању ОП донето тек 1. јуна 1883. и објављено у СН бр. 123/1883.
Наставак текста у часопису “ФИЛАТЕЛИСТА”, број 279.