Србија и Немачка су убрзо након Берлинског конгреса 1871. године успоставиле званичне односе. Прве уговоре две државе закључиле су јануара 1883. године – Трговински уговор и Kонзуларну конвенцију. Након закључивања ових уговора, почеле су и прве инвестиције немачког капитала у српску привреду, пре свега у рударство и индустрију. Привредни односи две државе, првих деценија незнатни, доживљавају експанзију током Царинског рата Аустроугарске и Србије (1906–1912), када је немачко тржиште постало алтернатива аустријском за велики део српског извоза. До 1914. године између Србије и Немачке је закључено 10 уговора, превасходно у циљу даљег унапређења трговинских и конзуларних односа.

Интересантно је да је Србија, и пре потписивања првог званичног уговора са Немачком 1883. већ имала склопљен уговор са једном немачком државом, Баварском, са којом је Србија закључила Конзуларну конвенцију 25. августа 1870. године, још пре стицања формалне независности.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Србије у Немачкој

Уметничка реализација издања: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације:

7. Фебруар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић и Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 104. (100,00 + 100,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 104. Зграда Скупштине Србије (марка лево), зграда немачког Парламента (марка десно).
Величина марака у блоку: 35 x 29 мм
Величина блока: 100 x 80
Важе неограничено.

Извор: ПОШТА СРБИЈЕ – Пригодна издања, 2023. год.