Специјални резерват природе Горње Подунавље простира се на левој обали Дунава, пружајући се на дужину од 64 километра. Ово област има низијску топографију са равним и лагано вијугавим рељефом, обилујући меандрима, рукавцима, речним адамима и гредама. Комплекси ритских шума пролазе кроз области бара, мочвара, тршћака и шевара. У овом резервату може се пронаћи преко 1.000 биљних врста, 60 врста дневних лептира, 55 врста риба, 11 врста водоземаца, девет врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врста сисара. Резерват је знатно станиште за рибе и птице, укључујући орла белорепана (Haliaeetus albicilla) и црну роду (Ciconia nigra), а такође пружа највеће станиште за јелене (Cervus elaphus) и дивље свиње (Sus scorfa) у Србији. Од 2017. године, Горње Подунавље је уписано на Светску листу резервата биосфере УНЕСКО као део “Европског Амазона” – Резервата биосфере Мура-Драва-Дунав који се простира кроз Аустрију, Словенију, Мађарску, Хрватску и Србију.
Парк природе Голија је посебна област богата шумама бука и смрча, високопланинским ливадама и пашњацима, вртачама, увалама, сувим долинама, јамама и пећинама. Он такође садржи тресаве и језера, међу којима су највећа Кошаниново и Дајићко. Највиши врх у овој области је Јанков камен, који достиже висину од 1.833 метра. У планинским поточићима чисте и брзе воде налазе се поточна пастрмка (Salmo trutta), поточна мрена (Barbus balcanicus), пијора (Phoxinus phoxinus) и пеша (Cottus gobio). Ово подручје такође пружа заштиту реликтним или ендемским врстама биљака као што су маркграфова жуменица (Alyssum markgrafi), бедрница (Pancicia serbica), милованка (Viola elegantula), адамовићева дивизма (Verbascum adamovicii) и отровни једић (Thymus adamovicii). Голија је станиште за бројне гмизавце и водоземце као што су алпски мрмољак (Ichthyosaura alpestris), жаба травњача (Rana temporaria), шарка (Vipera berus) и поскок (Vipera ammodytes). Ово подручје је такође дом за преко 150 врста птица и бројне врсте сисара, укључујући малу сову (Glaucidium passerinum), кукумавку (Aegolius funereus), лештарку (Bonasa bonasia), слепог кучета (Spalax leucodon), алпску ровчицу (Sorex alpinus), лисицу (Vulpes vulpes), вука (Canis lupus) и мрког медведа (Ursus arctos). Голија је заједно са манастиром Студеницa проглашена за УНЕСКО Светски резерват биосфере. Влада Републике Србије је 2001. године прогласила Голију и Горње Подунавље као заштићена подручја I категорије заштите, истакнувши их као области од изузетног међународног и националног значаја.
Каталошке информације
21. јун 2023.
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1239. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1240. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1239. Специјални резерват природе Горње Подунавље
Нацрт: 1240. Парк природе Голија
Величина марке: 35 x 33,35 mm
Важе неограничено.